Koagulacioni faktor XI je protein koji igra ključnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Deo je unutrašnjeg puta koagulacije i pomaže u aktivaciji drugih koagulacionih faktora, čime doprinosi formiranju krvnog ugruška nakon povrede krvnih sudova.

Uloga faktora XI u koagulaciji

Faktor XI se aktivira u kontaktu sa negativno naelektrisanim površinama, kao što su kolagen i fosfolipidi, koji se oslobađaju kada dođe do povrede krvnog suda. Aktivirani faktor XI (faktor XIa) zatim aktivira faktor IX, koji se dalje povezuje sa faktorom VIII za aktivaciju faktora X. Aktivacija faktora X vodi do stvaranja trombina, koji pretvara fibrinogen u fibrin, a fibrin formira stabilan ugrušak koji zaustavlja krvarenje.

Poremećaji koagulacionog faktora XI

Nedostatak faktora XI, poznat kao hemofilija C, je nasledni poremećaj koagulacije. Osobe sa ovim stanjem mogu iskusiti produženo krvarenje nakon povreda, hirurških zahvata ili tokom menstruacije, ali obično ne pate od ozbiljnih krvarenja kao kod hemofilije A ili B. Hemofilija C je često asimptomatska i može se dijagnostikovati tokom rutinskih testova koagulacije.

Stečeni nedostatak faktora XI može se javiti kod određenih autoimunih bolesti, kao što je sistemski eritemski lupus, ili može biti rezultat terapije antikoagulansima.

Testiranje i dijagnostika

Nivoi koagulacionog faktora XI se mogu proceniti laboratorijskim testovima, kao što su testovi aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog vremena (aPTT), koji može biti produžen kod nedostatka faktora XI. Specifični testovi za merenje aktivnosti faktora XI takođe mogu biti metoda izbora.

Lečenje poremećaja faktora XI

Lečenje nedostatka faktora XI zavisi od težine simptoma. U blažim slučajevima, pacijentima se može savetovati da izbegavaju aktivnosti koje mogu izazvati povrede. U težim slučajevima, terapija može uključivati davanje koncentrata faktora XI ili sveže zamrznute plazme kako bi se kontrolisalo krvarenje.

Koagulacioni faktor XI igra značajnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi, a poremećaji povezani sa ovim faktorom zahtevaju pravovremenu dijagnozu i odgovarajuću terapiju kako bi se sprečile ozbiljne posledice.