Blog

Saznajte sve o Helicobakter pylori

Objavljeno na 30.01.2024

Šta je Helicobacter pylori (H. Pylori)?

Helicobacter pylori je gram-negativna bakterija koja izaziva infekciju u želucu. Prisutna je kod oko polovine populacije.

Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Prodiranjem u želudac neutralizuje njegovu kiselost i dovede do razvoja gastritisa (upale želudačne sluzokože), čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu i raka želuca.

Dijabetes tipa 2

Objavljeno na 14.11.2020

Ova varijanta dijabetesa obično se javlja kod starijih osoba preko 40 godina, a ne tako često kod mlađe populacije. Kod ovog dijabetesa ketoacidoza se retko javlja i nije potrebna terapija insulinom .
Ovi pacijenti imaju povišen insulin u krvi, ali je rezistentan i ne može da održava normalan nivo glukoze.
Zbog toga organizam prividno gladuje i počinje da troši masti kao energiju. Ovi pacijenti su uglavnom gojazni i imaju promenjen lipidni status.

Dijabetes tipa 1

Objavljeno na 14.11.2020

Obično se javlja kod mladih, negojaznih osoba, mada se može javiti u bilo kojem starosnom dobu. S obzirom na to da su ovi pacijenti skloni pojavi ketoacidoze, neophodno je da u terapiju uvedu insulin.
U preko 90% pacijenata sa novootkrivenim dijabetesom se nalaze antitela koja specifično reaguju sa beta ćelijama pankreasa- ćelijama koje stvaraju insulin, pa se u savremenom dobu klasifikuje kao autoimuna bolest. Takođe je dokazanao da do dijabetesa ovog tipa dolazi nakon virusne infekcije koja je dovela do razaranja beta ćelija.

SKRINING HROMOZOMOPATIJA

Objavljeno na 14.04.2020
Šta su hromozomopatije?

Hromozomopatije su poremećaji hromozoma, a najčešći ovakav poremećaj kod dece je trizomija 21 (Daunov sindrom, mongoloidnost). Drugi poremećaji hromozoma su trizomija 18, trizomija 13, Tarnerov sindrom i mnogi drugi, ali su oni mnogo ređi.

Da li je moguće sačuvati se od gripa?

Objavljeno na 28.01.2020

Šta je grip ?
Grip je zarazna bolest koju izazivaju virusi influence i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dođe u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako što kapljice pljuvačke zaražene osobe budu izbačene u toku razgovora, kijanja ili kašljanja. One dospevaju direktno na sluzokožu nosa ili grla drugog čoveka koji se nalazi dovoljno blizu, ili padaju na predmete koje čovek dodiruje ili na tlo i podižu se sa prašinom koju udišemo.

HIV - sve što se želeli da znate, a niste smeli da pitate

Objavljeno na 29.11.2019

Virus humane imunodeficijencije (HIV) je retrovirus koji uzrokuje stečeni sindrom imunodeficijencije- AIDS, koje karakteriše opadanje sposobnosti imunskog sistema organizma.

Šta je HIV?

HIV je spada u lentiviruse -jedna od tri subfamilije retrovirusa. Karakteristično za lentiviruse je da su to spori virusi, što znači da se dugo zadržavaju u domaćinu i dovode do spore progresije bolesti. Van domaćina, ovaj virus može da preživi svega nekoliko sekundi i posebno je osetljiv na toplotu.

Progresija iz HIV pozitivnosti u AIDS

Saznajte više o dijabetesu

Objavljeno na 07.08.2019

Da li ste znali da je prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije dijabetes peti vodeći uzrok smrtnosti i jedan od faktora za nastanak metaboličkog sindroma? Procena je da je više od polovina obolelih starija od 65 godina. Zabrinjavajuća je činjenica da sve više mladih oboljeva od ove bolesti.

 

Kako da tumačite osnovne laboratorijske nalaze?

Objavljeno na 27.04.2019

Kako se pravilno pripremiti za vađenje krvi?

 

1. Uzorak krvi uzimati ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Hrana dovodi do povećanja koncentracije: glukoze, holesterola, triglicerida, fosfata, proteina, gvožđa,vitamina... Dnevne varijacije su veoma značajne kod: gvožđa, kateholamina, kortizola, ACTH, kortikosteroida ...

Krv za hormone stresa (ACTH, prolaktin, kateholamini, kortizol..) vaditi nakon odmora od najmanje 15-30 minuta.

 

ALERGIJE- Bolest modernog doba

Objavljeno na 03.03.2019

Pre 100 godina reč "alergija" nije ni postojala. Vazduh je pre 100 godina bio čist, hrana zdrava, a lekovi su se takođe uzimali iz prirode. Sve su ovo stvari koje su naučnici u modernom dobu detektovali kao uzročnike alergija. Alergija je jedan od najčešćih zdravstvenih problema od kojeg danas u svetu pati više od 50 miliona ljudi. Alergija je nepravilno funkcionisanje imunog sistema. Organizam alergične osobe burno reaguje na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja koje inače nisu štetne. U zdravom organizmu antitela štite organizam od virusa, bakterija i infekcija.