Riboflavin ulazi u strukturu koenzima, ili kao riboflavin 5-fosfat (flavin mononukleotid: FMN) ili
kao riboflavin-5'-adenozil-difosfat (flavin adenozin dinukleotid: FAD). Vezan u obliku
koenzima, riboflavin učestvuje u oksido-redukcionim reakcijama u brojnim metaboličkim
putevima i u stvaranju energije u respiratornom lancu.
Značajne količine riboflavin nalaze se u kvascu, grašku i pasulju. Osim u povrću, značajne
količine riboflavina nalaze se u jetri, bubregu, srcu i sirovom mleku. Dnevne potrebe ovog
vitamina zavise od starosti, aktivnosti, trudnoće i laktacije.
Nedostatak riboflavin nastaje usled nedovoljnog unošenja ili neodgovarajuće apsorpcije u
malapsorptivnim stanjima. Nedostatak u ishrani (ariboflavinoza) karakteriše bol u grlu, heiloza
(lezije na usnama), ugaoni stomatitis (lezije na uglovima usta), glositis (jezik u fisurama i
magenta boje), vaskularizacija rožnjače, disebacija (crvene, ljuskave, masne mrlje na nosu,
kapcima, skrotumu i usminama) i normocitna, normohromna anemija. Ozbiljni nedostatak
riboflavin može uticati na konverziju vitamina B6 u njegov koenzim, kao i pretvaranje triptofana
u niacin.
Riboflavin ima nizak nivo toksičnosti i nije prijavljen ni jedan slučaj toksičnosti riboflavin kod
ljudi. Ograničena apsorpcija riboflavin i njegovo brzo izlučivanje urinom obično isključuje
zdravstveni problem zbog povećanog unosa riboflavina.
Određivanje riboflavin služi za procenu nedostatka riboflavin kod pacijenata koji pokazuju znake
ariboflavinoze. Vitamin B2 trebao dređivati u uzorcima krvi koji su uzeti nakon perioda noćnog
gladovanja.