Nivo vitamina A u plazmi ili serumu je odraz količine vitamina A i karotena (precursor vitamina
A) koji se unose i apsorbuju u crevima (karoten se pretvara uvitamin A u crevnim apsorptivnim
ćelijama i hepatocitima).
Vitamin A ima važnu ulogu u funkciji mrežnjače (adaptacija na prigušenu svetlost), neophodan je
za rast i diferencijaciju epitelnog tkiva, potreban je za rast kostiju, reprodukciju I razvoj
embriona. Zajedno sa određenim karotenoidima, vitamin A pospešuje funkciju imunog sistema,
smanjujući posledice nekih infektivnih bolesti.
Kod nedostatka vitamina A obično se sreću degenerativne promene na očima i koži. U zemljama
u razvoju, glavni uzrok slepila je nedostatak vitamina A i može se sprečiti prevencijom. Loša
adaptacija vida na tamu (noćno slepilo) je rani simptom koji može biti praćen degenerativnim
promenama u mrežnjači. Ozbiljan ili produženi nedostatak dovodi do suvog oka (kseroftalmija)
koje može rezultirati čirevima na rožnjači, ožiljcima i slepilom. Takođe, može se razviti i
keratomalacija kod koje se javljaju ulceracija i nekroza korneje, što dovodi do perforacije i drugih
simptoma, a završava slepilom. Još jedna važna posledica neadekvatnog unosa vitamina A je
bolest stečene imunodeficijencije, koja dovodi do povećanja broja smrtnih slučajeva povezanih sa
infektivnim bolestima. Kod pacijenata sa HIV-om, nedostatak vitamina A povezan je sa
progresijom bolesti i povećanom smrtnošću.
U slučaju hipervitaminoze, usled prekomernog unošenja ili neadekvatne terapije, vitamin A se
nagomilava u jetri i javljaju se toksični efekti. Tačnije, intoksikacija vitaminom A je od značaja
kod odraslih osoba koje unose >15 mg dnevno i kod dece koja unose >6 mg dnevno vitamina A
tokom perioda od nekoliko meseci. Manifestacije su razne i uključuju suvu kožu, heilitis, glositis,
povraćanje, alopeciju, demineralizaciju kostiju i bol, hiperkalcemiju, uvećanje limfnog čvora,
hiperlipidemiju, amenoreju. Takođe se može razviti fibroza jetre sa portalnom
hipertenzijom.Urođene malformacije, spontani pobačaji, kraniofacijalne abnormalnosti i
valvularne srčane bolesti su opisane kod trudnica koje uzimaju vitamin A u višku. Shodno tome,
u trudnoći, dnevna doza vitamina A ne bi trebalo da prelazi 3 mg.
Određivanje vitamina A služi za postavljanje dijagnoze deficijencije vitamina A i toksičnosti, kao
i za monitoring terapije vitaminom A. Vitamin A trebao dređivati u uzorcima krvi koji su uzeti
nakon perioda noćnog gladovanja. Uzorci ne smeju biti hemolizovani i moraju da se zaštite od
svetlosti.