Analiza VMA (vanilmandelične kiseline) u urinu

Vanilmandelična kiselina (VMA) je glavni metabolit kateholamina, poput adrenalina i noradrenalina, hormona koji igraju ključnu ulogu u reakciji tela na stres. Merenje nivoa VMA u urinu koristi se za procenu funkcije nadbubrežnih žlezda i dijagnostiku određenih neuroendokrinih tumora.

Zašto se određuje VMA u urinu?

Analiza VMA u urinu posebno je značajna za:

Dijagnostiku feohromocitoma – retkog tumora nadbubrežnih žlezda koji izaziva prekomerno lučenje kateholamina.

Dijagnostiku neuroblastoma – malignog tumora koji se javlja uglavnom kod dece.

Praćenje efekata lečenja kod pacijenata sa ovim tumorima.

Kako se vrši analiza?

Za analizu se koristi uzorak urina prikupljen tokom 24 sata. Proces prikupljanja obuhvata:

1. Prvi jutarnji urin se odbacuje, a zatim se beleži vreme početka prikupljanja.

2. Svi naredni uzorci urina skupljaju se u sterilnu posudu tokom celog dana i noći.

3. Poslednji jutarnji uzorak sledećeg dana dodaje se u posudu.

4. Uzorak se dostavlja u laboratoriju, uz obavezno čuvanje na hladnom mestu tokom prikupljanja.

Priprema za analizu

Da bi rezultati analize bili tačni, preporučuje se:

Izbegavanje određene hrane koja može uticati na rezultate, poput banana, čokolade, citrusa, kafe i čaja, nekoliko dana pre prikupljanja uzorka.

Konsultacija sa lekarom o privremenom prekidu upotrebe određenih lekova, poput antihipertenziva, jer oni mogu uticati na metabolizam kateholamina.

Izbegavanje intenzivnog fizičkog napora i stresa tokom perioda prikupljanja uzorka.

Rezultati analize

Normalne vrednosti VMA u urinu variraju u zavisnosti od starosti i laboratorijskih metoda. Povišeni nivoi mogu ukazivati na:

Feohromocitom – tumore nadbubrežnih žlezda.

Neuroblastom – posebno kod dece.

Stres ili fizički napor – kao privremeni uzrok povećanja kateholamina.

Niske ili normalne vrednosti obično nisu patološke, ali u prisustvu simptoma mogu zahtevati dodatna ispitivanja.

Značaj analize

Pravovremeno otkrivanje povišenih nivoa VMA ključno je za dijagnostiku tumora i planiranje adekvatnog tretmana. Preciznost u prikupljanju uzorka i poštovanje pripremnih smernica osiguravaju pouzdanost rezultata.