Šta je grip ?
Grip je zarazna bolest koju izazivaju virusi influence i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dođe u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako što kapljice pljuvačke zaražene osobe budu izbačene u toku razgovora, kijanja ili kašljanja. One dospevaju direktno na sluzokožu nosa ili grla drugog čoveka koji se nalazi dovoljno blizu, ili padaju na predmete koje čovek dodiruje ili na tlo i podižu se sa prašinom koju udišemo.
Еpidemija gripa uglavnom počinje krajem godine i traje do aprila. Iako grip svake godine u svetu odnese nekoliko stotina hiljada života mnogi ovo oboljenje ne shvataju ozbiljno.
Uzročnici gripa ?
Virus gripa pripada grupi Ortomyxovirusa i postoji u tri oblika, virus grupe A , B i C. Oni su podeljeni u podtipove u zavisnosti od površinskih antigena H i N. Površina virusa obavijena je haemaglutininom (H) i enzimom neuraminidazom (N), koji su neophodni za pričvršćivanje virusa na sluznicu disajnih puteva i ulazak u ćeliju domaćina.
Karakteristika svih virusa pa tako i virusa gripa je ulazak u ćeliju domaćina, prilagođavanje virusa u ćelijama domaćina i umnožavanje. Ćelije domaćina ne prepoznaju virus, postaju inficirane (zaražene) i nadvladane u jednom
trenutku virusom, što se klinički manifestuje pojavom simptoma bolesti.

Simptomi bolesti

Grip obično počinje sa bolom u grlu, vodenastim curenjem iz nosa, zapušenim nosem i kašljem, koje prate telesna temperatura do 39 stepeni, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima , gubitak apetita, a mogu se javiti i dijareja i povraćanje.

Grip ili prehlada ?

Grip se razlikuje od obične prehlade po početku bolesti, simptomima, dužinom trajanja bolesti i mogućim komplikacijama koje mogu biti značajno teže kod gripa nego kod obične prehlade.
Prehlada je lako prenosiva infektivna bolest gornjeg respiratornog trakta koja uglavnom pogađa nos. Preko 200 virusa mogu izazvati prehladu, a najčešći uzroci su rinovirusi. Simptomi su uglavnom rezultat imunog odgovora na infekciju i tu spadaju kašalj, bol u grlu, curenje iz nosa i groznica. Simptomi obično nestaju posle sedam do deset dana.
Za razliku od prehlade, kod gripa je karakterističan iznenadan početak vrlo izraženih simptoma u trajanju od najmanje nedelju dana i osećaj iscrpljenosti čak i posle ozdravljenja. Tegobe koje se odražavaju na ceo organizam su jače i duže traju od tegoba u gornjim disajnim putevima. Kod najvećeg broja obolelih nakon tri do pet dana nastupa poboljšanje opšteg stanja.

Šta ako nastanu komplikacije?

Komplikacije su retke, ali mogu biti opasne i smrtonosne za osobe starije životne dobi, srčane bolesnike, one koji boluju od respiratorne insuficijencije, ali i sve ostale hronične bolesnike.
Ako nastanu komplikacije, bolest traje koliko i lečenje komplikacija. Sluzokože koje je napao virus su oštećene i na njima se lako mogu razviti bakterije, koje prave komplikacije. Na to se može posumnjati ako temperatura ne padne posle 2-4 dana, ako se jave nove ili pogoršaju postojeće tegobe: pojača se sekrecija iz nosa i /ili postane zelenkasta, pojača se kašalj i/ili se iskašljava zelenkasti sadržaj, javi se sviranje u grudima, otežano disanje. Tada se uključuju antibiotici i drugi lekovi koje propisuje lekar, a od težine bolesti zavisi da li će se pacijent lečiti kod kuće ili u bolnici.
Najugroženije populacije:
1) starije osobe obolele od hroničnih srčanih i plućnih bolesti
2) bolesnici sa dijabetesom
3) pacijenti na imunosupresivnoj terapiji
4) zdravstveni radnici
5) oboleli od hroničnih bubrežnih bolesti
6) oboleli od nervnih bolesti
7) deca

Kako se lečiti ?
Lečenje podrazumeva ležanje, tople čajeve, voće, sveže sokove, vitamin C, upotrebu dekongestiva nosne sluzokože (kapi za nos koje smanjuju zapušenost nosa), po potrebi analgetik (npr. aspirin, paracetamol, brufen) i dosta sna.

Prevencija
Prvo treba preduzeti mere da ne dođe do zaraze.
- izbegavati dodir ruku sa licem, ako ruke nisu oprane;
- izbegavati bliži kontakt sa osobama koje su vidno zaražene;
- održavati dovoljno visok imunitet: dovoljno sna, pravilna ishrana, a ako je potrebno uključiti i dodatke ishrani, koji su uglavnom antioksidansi: vitamini, minerali, razne biljke kao što je zeleni čaj, zatim propolis, omega 3 masne kiseline.
- češće provetravati prostorije, uklanjati prašinu i ne koristiti grejalice koje imaju ventilator.
- ispirati nos i grlo fiziološkim rastvorom koji se može kupiti u svakoj apoteci.

Laboratorijske analize

Kako su simptomi gripa nespecifični, tako i laboratorijske analize ukazuju na nespecifičnu upalu povećanom sedimentacijom i analizom CRP-a.
Kod virusne infekcije, krvna slika može biti promenjena. Ovo je posebno važno u situacijama kada treba razlikovati virusnu od bakterijske infekcije.
Postoje tri glavne vrste belih krvnih zrnaca – granulociti (neutrofili, eozinofili i bazofili), limfociti i monociti, koji se određuju analizom leukocitne formule. Kod virusnih infekcija leukociti (bela krvna zrnca) najčešće nisu povećani, a često im je broj i smanjen, dok u leukocitnoj formuli po vrednosti dominiraju limfociti.
Kod bakterijskih infekcija je obrnuto, pa su leukociti uglavnom visoki, a u leukocitnoj formuli granulociti imaju više vrednosti.
Mi brinemo o Vašem zdravlju,
Vaša BioMedica