Da li ste znali da je prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije dijabetes peti vodeći uzrok smrtnosti i jedan od faktora za nastanak metaboličkog sindroma? Procena je da je više od polovina obolelih starija od 65 godina. Zabrinjavajuća je činjenica da sve više mladih oboljeva od ove bolesti.

Dijabetes je hronično, metaboličko oboljenje koje se karakteriše hiperglikemijom, odnosno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi. Javlja se kada pankreas ne proizvodi dovoljne količine insulina (hormon koji reguliše nivo glukoze u organizmu), u slučaju kada organizam ne može efikasno da ga iskoristi ili kod oba poremećaja. Ukoliko se ne kontroliše, dijabetes vremenom dovodi do ozbiljnih oštećenja srca, krvnih sudova, očiju, bubrega i nerava.

Dijabetes se klasifikuje na:

1. Dijabetes tip 1 predstavlja potpuni nedostatak lučenja insulina. Javlja se u detinjstvu, a kao terapiju zahteva svakodnevnu upotrebu insulina. Neki od simptoma su povećano izlučivanje urina (poliurija), žeđ (polidipsija), konstantna glad (polifagija), gubitak težine, problemi sa vidom, umor. Ovi simptomi se mogu pojaviti iznenada.

2. Dijabetes tip 2 je tip dijabetesa u kom se javlja neefikasno iskorišćavanje insulina koje može biti udruženo i sa poremećajem lučenja insulina. To je najčešći tip dijabetesa, a uglavnom je posledica prekomerne telesne težine i fizičke neaktivnosti. Simptomi su slični kao kod dijabetesa tip 1, ali se često javljaju tek kad bolest uznapreduje.

3. Gestacijski dijabetes (javlja se tokom trudnoće). Žene sa ovim tipom dijabetesa imaju povećan rizik od komplikacija tokom trudnoće i porođaja ali takođe one i njihova deca imaju povećan rizik od dijabetesa tip 2 u budućnosti.

Poremećaj koji prethodi dijabetesu je i intolerancija na glukozu. Osobe sa intolerancijom na glukozu su pod rizikom da bolest uznapreduje do dijabetesa tip 2, što se može sprečiti vođenjem zdravog načina života.

Vođenje zdravog načina života je najefikasniji način da sprečite ili odložite dijabetes tip 2.
Potrebno je:
-održati zdravu telesnu masu, izbegavati unos šećera i zasićenih masti,
-izbegavati upotrebu duvana,
-biti fizički aktivan - najmanje 30 minuta redovnog, svakodnevnog vežbanja, umerenog intenziteta.

Rana dijagnoza dijabetesa se postiže određivanjem koncentracije glukoze u krvi.
Normalne vrednosti glukoze u krvi su 3,9 do 5,8 mmol/L.
Ukoliko se sumnja na dijabetes, potrebno je bar dva puta odrediti glukozu nakon noćnog gladovanja u razmaku od dva do tri dana. U slučaju da se oba puta dobiju vrednosti glukoze koje su više od normalnih, vrednosti glukoze u krvi se proveravaju oralnim testom opterećenja glukozom – OGT testom.

Osim glukoze, može se određivati i:
-insulin,
-HbA1c -pokazuje prosečnu vrednost glukoze u krvi tokom poslednja tri meseca,
-Fruktozamin- pokazuje prosečnu vrednost glukoze u krvi u prethodne 2-3 nedelje
-C-Peptid -procenjuje stvaranje insulina u pankreasu
- ICA antitela, GAD antitela ...

Tretman dijabetesa upotrebu lekova u cilju snižavanja glukoze u krvi, čime se smanjuje i rizik oštećenja krvnih sudova. Osobe sa dijabetesom tip jedan zahtevaju upotrebu insulina, dok osobe sa dijabetesom tip 2 mogu da se leče ili oralnim antidijabeticima, ili takođe insulinom. Osim terapije, tretman uključuje i dijetu, fizičku aktivnost, kao i redovnu kontrolu krvnog pritiska, vida, lipidnog statusa.