Klirens kreatinina: Šta je, zašto je važan i kako se meri

Šta je klirens kreatinina?

Klirens kreatinina je laboratorijski test koji se koristi za procenu funkcije bubrega, odnosno sposobnosti bubrega da filtriraju otpadne proizvode iz krvi. Kreatinin je otpadni proizvod metabolizma mišića, koji se konstantno oslobađa u krv i izlučuje putem urina. Klirens kreatinina meri koliko krvi bubrezi mogu da pročiste od kreatinina u određenom vremenskom periodu, što daje uvid u njihov kapacitet filtracije.

Zašto se meri klirens kreatinina?

Merenje klirensa kreatinina je važan test za procenu bubrežne funkcije i dijagnostiku različitih stanja koja utiču na rad bubrega. Nizak klirens kreatinina ukazuje na smanjenu funkciju bubrega, što može biti znak akutne ili hronične bubrežne insuficijencije. Test se često koristi za praćenje pacijenata sa bubrežnim oboljenjima, dijabetesom ili hipertenzijom, jer su ove bolesti povezane sa oštećenjem bubrega. Takođe, klirens kreatinina može pomoći lekarima da prilagode doze lekova koji se eliminišu putem bubrega.

Kako se meri klirens kreatinina?

Klirens kreatinina se obično meri putem kombinacije uzorka krvi i 24-časovnog uzorka urina. Test zahteva prikupljanje celokupnog urina tokom 24 sata, kako bi se izmerila ukupna količina kreatinina izlučena putem bubrega. Paralelno se vadi krv kako bi se odredila koncentracija kreatinina u krvi.

Rezultat daje vrednost u mililitrima po minuti (mL/min), što pokazuje koliko mililitara krvi kreatinina bubrezi mogu da isfiltriraju u jednom minutu.

Referentne vrednosti:

Normalne vrednosti klirensa kreatinina variraju zavisno od starosti, pola i mišićne mase osobe:

Muškarci: 90-140 mL/min

Žene: 80-125 mL/min

Smanjen klirens kreatinina može ukazivati na oštećenje bubrežne funkcije. Starije osobe obično imaju niže vrednosti zbog prirodnog smanjenja funkcije bubrega s godinama.

Šta utiče na klirens kreatinina?

Starost: S godinama, funkcija bubrega prirodno opada, pa klirens kreatinina može biti niži.

Pol: Muškarci obično imaju veći klirens kreatinina zbog veće mišićne mase.

Mišićna masa: Osobe sa većom mišićnom masom mogu imati viši nivo kreatinina u krvi, dok osobe sa manjom mišićnom masom mogu imati niži nivo.

Bolesti bubrega: Bubrežne bolesti, kao što su hronična bubrežna insuficijencija, mogu značajno smanjiti klirens kreatinina.

Lekovi: Određeni lekovi mogu uticati na nivo kreatinina u krvi i urinu, uključujući one koji direktno utiču na funkciju bubrega.

Klirens kreatinina i glomerularna filtraciona stopa (GFR):

Klirens kreatinina je tesno povezan sa glomerularnom filtracionom stopom (GFR), koja je ključni pokazatelj funkcije bubrega. Iako klirens kreatinina nije savršena mera GFR-a, često se koristi kao njegova procena. S obzirom na to da klirens kreatinina može biti precenjen zbog tubularne sekrecije kreatinina, GFR se može preciznije odrediti pomoću specifičnih formula, poput MDRD ili CKD-EPI.

Kada se preporučuje testiranje?

Test klirensa kreatinina može biti preporučen u sledećim situacijama:

Sumnja na bubrežnu insuficijenciju ili hroničnu bolest bubrega.

Praćenje pacijenata sa dijabetesom ili hipertenzijom, koji su pod povećanim rizikom od oštećenja bubrega.

Praćenje efekta lekova koji mogu uticati na funkciju bubrega.

Procena funkcije bubrega pre započinjanja terapije koja može opteretiti bubrege.

Zaključak

Klirens kreatinina je važan test za procenu bubrežne funkcije i rano otkrivanje bubrežnih poremećaja. Redovno praćenje ovog parametra je od ključne važnosti kod pacijenata sa hroničnim bolestima, kao što su dijabetes i hipertenzija, kako bi se pravovremeno preduzele odgovarajuće mere u slučaju pogoršanja funkcije bubrega.