Kako se pravilno pripremiti za vađenje krvi?

 

1. Uzorak krvi uzimati ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Hrana dovodi do povećanja koncentracije: glukoze, holesterola, triglicerida, fosfata, proteina, gvožđa,vitamina... Dnevne varijacije su veoma značajne kod: gvožđa, kateholamina, kortizola, ACTH, kortikosteroida ...

Krv za hormone stresa (ACTH, prolaktin, kateholamini, kortizol..) vaditi nakon odmora od najmanje 15-30 minuta.

 

2. Izbegavati veću fizičku aktivnost 2-3 dana pre vađenja krvi. Povećana fizička aktivnost može značajno povećati aktivnost pojedinih enzima (CK, LDH, AST) i nivo kalijuma.   3. Pre vađenja krvi (u dogovoru sa lekarom) ne uzimati lekove i preparate koji mogu uticati na rezultat. Preparati gvožđa,vitamini, hormonska terapija, diuretici, analgetici i dr.   Šta su to osnovni laboratorijski nalazi?   Osnovna analiza krvi obuhvata: -krvnu sliku, -sedimentaciju, -glukozu, -ureu i kreatinin, -transaminaze, -GGT, -mokraćnu kiselinu, -totalne proteine, -bilirubine ( ukupni i direktni ), -alkalnu fosfatazu, -lipidni status, -gvožđe, -elektrolite, -urin, a po potrebi, mogu da se rade hormoni štitne žlezde, tumor markeri...  Kompletna krvna slika-KKS Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja  poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne indekse (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne indekse (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (klase leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit. • Eritrociti  (RBC ili crvena krvna zrnca)- Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi. •Leukociti  (WBC ili bela krvna zrnca)- Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske. •Trombociti  (PLT krvne pločice, zadužene za zgrušavanje krvi) - Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.- Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C… •HGB (hemoglobin) – protein koji je sastavni deo eritocita. Snižen je kod anemija a povišen kod policitemija. • Diferencijalna krvna slika podrazumeva broj pojedinačnih vrsta ćelija leukocita. Tri su glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti.Neutrofilni granulociti s monocitima čine osnovu ćelijske imunosti. Povećan broj (neutrofilija) nalazi se kod trauma, opekotina, infarkta i bakterijske infekcije, jako su povišeni kod leukemije i drugih malignih bolesti. Snižen broj (neutropenija) nalazi se kod virusnih i autoimunih bolesti, bolesti koštane srži, manjka vitamina B12, tuberkuloze i nekih drugih hroničnih bakterijskih bolesti. Eozinofilni granulociti povišeni su u krvi kod raznih alergijskih i parazitarnih bolesti i poremećaja. Povećan broj (eozinofilija) nalazi se i kod astme, urtikarija, ekcema i kod oporavka od infekcije. • Sedimentacija eritrocita- Povećana je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala. Snižene vrijednosti nemaju dijagnostički značaj.  Kao dopunska analiza se radi CRP, ukoliko je povišen, ide u prilog zapaljenskih bolesti.  

KRV – Biohemijski parametri

Izgled seruma – normalan: bistar i svetložut. Može biti slabo zamućen, zamućen i jako zamućen, što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina. GLUKOZA- Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka. STANJE BUBREGA (Urea, Kreatinin) Povišene vrrdnosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte. ELEKTROLITI •Natrijum- Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika. •Kalijum- Povišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika. STANJE ZGLOBOVA Mokraćna kiselina - Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj. STANJE KOSTIJU Alkalna fosfataza- Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena. MASNOĆE U KRVI •Holesterol HDL holesterol (dobar)- Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. •LDL holesterol (loš) Povišene vrednosti ukazuju na rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze. •Trigliceridi -Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. STANJE JETRE •ALT - Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova… •AST-  Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja. •Gama GT-  Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su oštećenja jetre. •Bilirubin ukupni- Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.  PANKREAS •Alfa amilaza ukupna- Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa. •Pankreasna amilaza- Povišen nivo ukazuje na akutni pankreatitis. KOŠTANA SRŽ •Gvožđe- Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.   Analiza urina  Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Zamućen urin ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz. • Boja normalno: žuta boja Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan. Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike. Cvekla boji urin takođe u crveno ako se konzumira. •PH normalno: kisela reakcija Alkalan ph - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju. •Bilirubin normalno: negativan Pozitivan - moguće oštećenja jetre ili žuči.   •Relativna gustina referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025 + Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i kod visoke temperature. - Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina. •Proteini normalno: negativni Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa. •Glukoza normalno: negativna Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara. •Aceton normalno: negativan Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara, zatim nakon prevelike konzumacije voća i kod gladovanja. •Urobilinogen normalno: negativan SEDIMENT URINA •Eritrociti sveži normalno: negativni Pozitivni - kamen ili pesak u bubregu i mokraćnim putevima. •Eritrociti bledi normalno: negativni Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega. •Leukociti normalno: do 5 Broj leukocita do 50 (dosta) ili više od 50 (masa) najčešće ukazuje na neki upalni proces u organizmu. •Epitelne ćelije pločaste normalno: malo Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći značaj. •Epitelne ćelije okrugle normalno: negativne Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega •Bakterije normalno: negativne Pozitivne - znak infekcije, ili posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina - nesterilna posuda. •Urati amorfni normalno: negativni Pozitivan nalaz nema značaj. •Kristali kalcijum-oksalata normalno: malo Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu. •Kristali mokraćne kiseline normalno: negativni Pozitivni - oboljenje bubrega. •Kristali tripl-fosfata normalno: negativni  Pozitivni - znak infekcije. •Sluz normalno: negativna ili malo Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj. •Gljivice normalno: negativne Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara. •Cilindri normalno: negativni Pozitivni - hronično bubrežno oboljenje. •Spermatozoidi normalno: negativni Pozitivni - ukazuje na oštećenje prostate.   Faktori koji mogu uticati na rezultate •Pol •Starost •Vreme uzorkovanja •Vreme unosa hrane i vrsta hrane • Terapija pacijenta •Pridružene bolesti •Funkcija organa  •Genetika

Laboratorijski parametri i dijagnostički testovi su veoma značajni za praćenje efikasnosti i bezbednosti terapije  

*Parametri  se uvek posmatraju individualno i u celini     

**Laboratoriju i dijagnostiku posmatrati uvek zajedno sa kliničkom slikom

***Svakako sa urađenim analizama treba otići kod izabranog lekara, koji će, prema rezultatima, pacijenta uputiti dalje kod specijaliste ili sam predložiti izmene u načinu života kako bi se pojedini rezultati popravili! 

Mi mislimo na Vaše zdravlje, Vaša BioMedica