Pre 100 godina reč "alergija" nije ni postojala. Vazduh je pre 100 godina bio čist, hrana zdrava, a lekovi su se takođe uzimali iz prirode. Sve su ovo stvari koje su naučnici u modernom dobu detektovali kao uzročnike alergija. Alergija je jedan od najčešćih zdravstvenih problema od kojeg danas u svetu pati više od 50 miliona ljudi. Alergija je nepravilno funkcionisanje imunog sistema. Organizam alergične osobe burno reaguje na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja koje inače nisu štetne. U zdravom organizmu antitela štite organizam od virusa, bakterija i infekcija. Kod alergičnih osoba imuni sistem pogrešno shvata određeni alergen kao neprijatelja i počinje da stvara antitela da bi se odbranio od njih. Takva antitela, koja se nazivaju imunoglobulin E (IgE), vezuju se za mastocite kojih ima ispod površine kože, u nosu, očima, plućima i gastrointestinalnom traktu. Kada antitela IgE pronađu alergen, uhvate ga, izazivaju mastocite da stvaraju moćne hemikalije, uključujući histamin. To izaziva alergijsku reakciju. Alergijska reakcija može se dogoditi odmah ili nakon par sati posle kontakta sa određenim alergenom. Najčešći simptomi su curenje nosa, kašalj, kijanje, crvenilo i promene na koži. U težim slučajevima simptomi alergije poput anafilaksije i anafilaktičkog šoka mogu mogu biti opasni po život.

Alergene možemo podeliti na:

• inhalacione (alergeni koje udišemo),
• nutritivne (alergeni koji se unose u telo kao hrana ili piće)
• lekove koji se mogu primenjivati kao kapi, kreme i sprejevi na kožu i sluznice, kapsule, tablete, sirupi, kapi, čepići, vaginalete ili se mogu primenjivati u formi injekcija i infuzija.

SIMPTOMI ALERGIJSKE REAKCIJE

Simptomi alergijske reakcije zavise od toga na kakav način alergen ulazi u telo. Na primer, polen koji se udiše kroz nos, obično uzrokuje simptome u nosu, očima, sinusima i grlu. Svima poznata reakcija na polen je alergijski rinitis, ili polenska groznica. S druge strane, alergija na hranu uzrokuje probleme u stomaku i crevima. Alergijske reakcije često se istovremeno pojavljuju na raznim delovima tela. Simptomi alergije mogu varirati od blagih do teških i po život opasnih. Oni se mogu podeliti zavisno od toga na koje organe utiču. To su:

1. Koža: koprivnjača , ekcem i otok lica
2. Disajni putevi: nos(polenska groznica), grlo(otok), pluća (kašalj, teško disanje, bronhospazam)
3. Gastrointestinalni sistem: mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, proliv
4. Kardio-neuralni sistem: osećaj malaksalosti, slabost, bledilo, nesvestica

NAJČEŠĆI ALERGENI su: -Grinje -Polen -Životinjski alergeni (mačke, psi, konji , zečevi, svinje ) -Hrana ( kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko i plodovi mora ) -Ubodi insekata -Lekovi -Latex   Alergeni koji se prenose vazduhom su grinje, polen, spore plesni, dlake mačaka i pasa. Udisanje ili dodir sa takvim alergenom izaziva osip, oticanje očiju, polensku groznicu ili astmu. Takvi alergeni vrlo retko izazivaju anafilaksiju. Prehrambeni alergeni se unose hranom. Bilo koja vrsta hrane može izazvati alergijsku reakciju. Najčešći prehrambeni alergeni su jaja, kravlje mleko, kikiriki, soja, pšenica, semenke, riba i školjke. Jaja i mlečni proizvodi su najčešći uzroci alergije kod male dece. Kikiriki i plodovi mora su najčešći uzroci alergije kod starije dece i odraslih. Alergija na hranu može izazvati lokalnu i opštu alergijsku reakciju, uključujući i anafilaksiju. Otrovi insekata ( pčela, osa, stršljen ) ulaze u telo kroz ubrizgavanje. Otrov svakog insekta je drugačiji zato osoba alergična na otrov jednog insekta ne mora biti alergična na otrov drugog. Ubodi insekata mogu izazvati lokalnu alergijsku reakciju koja ponekad traje i do nekoliko dana, ili opštu direktnu reakciju uključujući i anafilaksiju. Lekovi kaako klasični tako i biljni, takođe mogu izazvati alergijsku reakciju. Najčešći alergen je penicilin.   Ne zanemarujte alergiju – pogoršaće se.     Lekari upozoravaju da je opasno zanemarivati alergiju jer ako se ne lečite i ne pazite na simptome, alergija može uzrokovati ozbiljna stanja, uključujući infekcije uha i sinusitis. Akutni sinusitis najčešće nastaje kao posledica prehlade ili alergije, koje stvaraju preduslove za nastanak infekcije. Naime, akutni sinusitis najčešće uzrokuju bakterije i virusi, nešto ređe i gljivice. I kod zdravih ljudi ove bakterije mogu biti prisutne na sluznici gornjih disajnih puteva, a u uslovima upaljene, otečene sluznice (što je slučaj kod alergija), otežane ventilacije sinusa, bakterije se lakše množe i lakše izazivaju infekciju.