Koksaki virus (Coxackievirus)

Koksaki virus pripada porodici Picornaviridae, a rodu Enterovirusa. Epidemiološki,
rasprostranjeni su širom sveta, a infekcije se najčešće javljaju u letnjim mesecima i početkom
jeseni. Podeljeni su u dve grupe, Coxackievirus A (23 serotipa) i Coxackeivirus B (6 serotipova).
Infekcije Coxackievirusom se uglavnom opisuju kao blaga, nespecifična febrilna stanja, ali
postoje slučajevi kada se javljaju i teže bolesti. Koksaki virus je odgovaran za različite sindrome
i oboljenja kod ljudi kao što su heparangina, akutni hemoragični konjuktivitis, bolest šaka,
stopala i usta, makulozni egzantem, pleurodinija, miokarditis, meningitis, hepatitis, respiratorna i
febrilna akutna bolest. Važno je naglasiti da se nakon preležane infekcije stiče dugotrajan tipski-
specifičan imunitet.
Simptomi
Infekcije su često asimptomatske ili počinju blagim respiratornim simptomima, temperaturom
praćenom digestivnim tegobama, da bi se nakon što se virus proširi u organizmu javili simptomi
osnovne bolesti.
Bolest šaka, stopala i usta je jako česta virusna infekcija kod male dece. Simptomi uključuju osip
na dlanovima, tabanima i nekada zadnjici , bolne plikove na jeziku, desnima i unutrašnjoj strani
obraza, praćenih temperaturom, gubitkom apetita, mučninom, bolom u grlu i uznemirenošću kod
novorođenčadi i dece. Period inkubacije je uglavnom od 3 do 6 dana, pri čemu se prvo javljaju
temperatura i bol u grlu, gubitak apetita i opšta slabost, a jedan do dva dana nakon temperature
se mogu razviti bolne rane u ustima ili grlu i osip na dlanovima, tabanima i nekada zadnjici.
Rane koje se razvijaju u ustima i grlu mogu ukazivati i na srodnu bolest-heparanginu. Osim
iznenadne temperature, opšte slabosti, javljaju se i gušobolja i pojačana sekrecija pljuvačke.
Dolazi do nastanka plikova na krajnicima i ždrelu koji prelaze u ulceracije. Tegobe obično traju
nekoliko dana.
Generalno, koksaki virus A napadaju kožu i sluzokožu, a koksaki virus B srce, pleuru, pankreas i
jetru.

Put prenosa
Primarno se prenose feko-oralnim putem preko kontaminirane hrane, vode, predmeta, prljavih
ruku, ali mogu i respiratornim putem odnosno preko kapljica izbačenih tokom kijanja ili
kašljanja zaražene osobe. Bliskim kontaktom sa zaraženom osobom takođe se može preneti virus
(grljenje, ljubljenje…). Obzirom da je česta infekcija u dečijim ustanovama, jako je bitno voditi
računa o merama prevencije i decu učiti higijeni.

Dijagnoza
Test za rutinsku dijagnostiku koksaki virusa jeste detekcija antitela. Prisustvo IgM antitela na
koksaki virus ukazuje na akutnu ili nedavnu infekciju, dok prisustvo IgG antitela na preležanu
infekciju. Akutna ili nedavna infekcija se može utvrditi i značajnim porastom IgG antitela na
koksaki virus između akutnih i rekonvalescentnih uzoraka uzetih u razmaku od 2 nedelje.

Lečenje
Trenutno ne postoje antivirusni lekovi za lečenje infekcije koksaki virusom ili preventivna
vakcina. Pacijente treba lečiti simptomatski, tj lekar će u skladu sa kliničkom slikom utvrditi
odgovarajuću terapiju. Standardne mere predrostrožnosti kao što su redovno pranje ruku,
pažljivo odlaganje potencijalno infektivnih fekalija i respiratornih sekreta, trebalo bi redovno
sprovoditi.