Vitamin K je poznat kao koagulacijski vitamin ili antihemoragični factor jer ima važnu ulogu u
procesu zgrušavanja krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim hemoragičnim
bolestima.
Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2,
a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2
sintetišu bakterije iz grupe Coli u tankom crevu. Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su
strukturi naftokinoni. Prirodni izvori vitamina K1 su kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva,
paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance,
alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.
Vitamin K je kofaktor neophodan za aktivaciju faktora koagulacije (protrombin (faktor II), faktor
VII, IX i X, protein S i protein C) i protein koji su uključeni u metabolizam kostiju, rast ćelija i
apoptozu.
Deficijencija vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, jer bakterije stalno sintetišu
vitamin K u gastrointestinalnom traktu. Do nedostatka vitamina K često dolazi usled slabe
apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan,
apsorbuje iz creva zajedno sa mastima. Takođe, kod bolesti koje u osnovi imaju poremećenu
apsorpciju masti (opstrukcija žučnih kanala, bolesti jetre, celijačna bolest, colitis), kao i kod
predoziranja antikoagulantnim lekovima može doći do nedostatka vitamina K.
U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja
koagulacije i krvarenja bilo spontanim putem ili kao posledica povreda.
Hipervitaminoza vitaminom K je retka, nije toksičanni u velikim dozama.
Određivanje vitamina K u serumu služi za procenu koncentracije cirkulišućeg vitamina K, kao
indicator dijetetskog unosa i statusa.Vitamin K trebao dređivati u uzorcima krvi koji su uzeti
nakon perioda noćnog gladovanja.