VAŽNO JE ZNATI

Vađenje krvi, sakupljanje uzoraka urina ili stolice, uzimanje briseva mogu Vam se učiniti kao neprijatni postupci ali medicinski testovi koji se rade iz ovih uzoraka mogu dati Vašem lekaru dovoljno informacija pomoću kojih bi se sačuvalo i poboljšalo Vaše zdravlje. Većina ljudi ovo sasvim dobro podnese iako na početku osećaju nelagodnost, nervozu ili zbunjenost. Uzorci krvi i tkiva se uzimaju minimalnim invazivnim procedurama koje izvode specijalno obučeni tehničari, sestre i drugo medicinsko osoblje. Uzorci krvi se dobijaju iz kapilara i vena. Brisevi se mogu uzeti sa kože ili sluzokože. Tehničari koji to rade imaju veliko iskustvo koje im omogućava da brzo reaguju u teškim situacijama i pomognu uplašenim pacijentima. Naš tehničar zna kako da opusti pacijenta i ima iskustvo potrebno za rad sa decom i starim osobama. Saznanje da je osoba koja vadi krv prošla specifičnu, neophodnu obuku i pokazuje visok nivo sposobnosti može pomoći pacijentu da se opusti.


KAKO SE VADI KRV?

U toku vađenja krvi iz vene (venepunkcija) tenničar uvodi iglu kroz kožu do vene. Za vađenje krvi koriste se specijalni vakuum sistemi. Količina krvi koja je porebna za analizu teče kroz iglu u specijalnu epruvetu ili epruvete. Epruvete se zatim prosleđuju u laboratoriju gde se krv analizira onako kako je Vaš lekar zahtevao. Najčešće, tehničar punktira venu na unutrašnjoj strani lakta koja je lako dostupna i stavlja povesku iznad mesta gde će vaditi krv kako bi vena postala vidljivija (površina na unutrašnjoj strani lakta nema puno nervnih završetaka tako da je to mesto izbora; ručni gležanj, šaka i noga su na drugom mestu). Stisnuvši ruku u pesnicu kada se to od vas zatraži činite da vena postane još istaknutija. Procedura vađenja krvi obično traje manje od 3 minuta. Nakon toga od pacijenta se zatraži da pritisne mesto uboda kako bi ubrzao zaustavljanje krvarenja i kako bi sprečio stvaranje hematoma (crni ili plavi pečati na mestu gde je krv vađena).

DA LI BOLI?

Kada igla prolazi kroz kožu možete osetiti blagi bol. Može se pojaviti dodatna nelagodnost kada počne isticanje krvi u epruvetu. Ako vodite dete ili plašljivu osobu objasnite da će osetiti trenutni blagi bol ili nelagodnost. Nemojte reći da neće boleti zato što će tada pacijent imati razloga da ne veruje tehničaru i samoj situaciji zato što oseća ubod.

MALI SAVETI

Nemate vidljive vene?

Ukoliko to Vaš lekar dozvoljava popijte 8 do 10 čaša tečnosti dnevno dan ili dva pre vađenja krvi. To će olakšati postupak vađenja krvi. Takođe, hodanje dok čekate na vađenje krvi ili dok dolazite do laboratorije povećava protok krvi i čini vene ”napumpanim” (možete čak odraditi i neke vežbe za ruke ili šake).

Imate suvu kožu?

Stavljajte hidratantnu kremu i do 4 puta dnevno na kožu cele ruke. Tako će sama punkcija biti manje bolna.

Hladne ruke?

Cirkulacija krvi se povećava kada Vam je toplo i tada je vađenje krvi znatno olakšano. Dok čekate, možete obući kaput ili džemper i pustiti ruku da slobodno pada kako bi se i povećao pritisak krvi u venama.

Postajete nervozni?

Razgovarajte ili se prisetite nečeg prijatnog dok čekate na vađenje krvi kako bi ste smanjili nervozu; možete poneti neku interesantnu knjigu ili muziku kako bi se opustili pre vađenja krvi.

Osećate nesvesticu?

Ako ste nervozni i osećate vrtoglavicu i nesvesticu recite to tehničaru pre nego što započne vađenje krvi. Vađenje krvi se može izvoditi dok Vi ležite tako da možete da se opustite i osećate bolje. Pritom ćemo sprečiti gubitak svesti i mogućnost da se povredite. Ukoliko u bilo kom trenutku osetite vrtoglavicu ili nesvesticu recite tehničaru ili bilo kome pored vas.

Šta raditi nakon vađenja krvi?

Nakon vađenja krvi morate izvesno vreme držati ispruženu ruku i pritiskati mesto uboda kako ne bi došlo do pojave hematoma. Ukoliko osećate blagi bol u ruci koristite je što manje možete. Neki testovi se mogu uraditi i iz krvi iz prsta (iz kapilarne krvi). Veoma mali uzorak krvi iz kapilara se može dobiti ubodom prsta, ušne školjke ili kod novorođenčeta iz pete ili nožnog palca. Kompletna krvna slika i manji broj drugih analiza se može uraditi na ovaj način.

Kako uzeti uzorke za mikrobiološke analize?

1) Poželjno je bris guše uzeti ujutru, pre jutarnje toalete. Ne treba uzimati bris ukoliko je pacijent neposredno pre toga jeo ili pio neki napitak.
2) Pre davanja uzorka ispljuvka, pacijent treba da opere zube i dobro ispere usta vodom, da se ukloni fiziološka flora. Pacijent treba da duboko udahne, malo zadrži vazduh i onda se duboko i jako iskašlje, da bi se dobio sekret iz donjih respiratornih puteva (najbolji je prvi jutarnji uzorak).
3) Uzimanje urina za urinokulturu: obaviti jutarnju toaletu (oprati spoljne genitalije vodom i sapunom),obrisati se. Pošto istekne nekoliko mililitara mokraće, bez zaustavljanja mokrenja, zahvatiti srednji mlaz urina. Čašu NIKADA ne puniti do vrha.
4) Uzimanje urina za urinokulturu kod beba: bebu raspoviti (najbolje posle spavanja), pokušati oprati je.
NE PREPORUČUJE SE korišćenje kesice (za detaljnija uputstva obratiti se laboratoriji).

NAPOMENA: svako stajanje urina na sobnoj temperaturi duže od jednog sata utiče na broj bakterija pa se dobijeni nalaz ne može pouzdano interpretirati.

1) Uzimanje genitalnih briseva kod žena: pacijentkinja ne bi trebalo da ima seksualni odnos prethodnog dana i da nema tragova krvi u sekretu.
2) Uzimanje genitalnih briseva kod muškaraca: potrebno je da pacijent ne urinira 1-2 sata pre uzimanja brisa.
3) Pre davanja uzorka sperme za spermokulturu, potrebno je da pacijent mokri. 4) Uzimanje fecesa za koprokulturu: minimalna količina potrebna za bakteriološki pregled je oko 2 grama (uzima se onaj deo stolice koji sadrži sluz, gnoj ili tragove krvi).

NAPOMENA: Jedna negativna koprokultura nije dovoljna da bi se mogao isključiti određeni patogen. Zato je preporučljivo pregledati najmanje tri uzorka stolice ako se sumnja na bakterijsku infekciju.